Састанак руководства Србије и Босне и Херцеговине, који би требало да буде одржан идуће недеље, први је корак ка јачању међусобног поверења и изградњи дијалога две државе након последњег догађаја на комеморацији у Поточарима. Тај пут, без обзира на све околности, једноставно нема алтернативе, изјавио је то у интервјуу за "Независне" премијер Србије Александар Вучић.

Упркос чињеници да се у БиХ отвара и питање политичке одговорности за безбедносни пропуст приликом комеморације, што је неоправдано бацило сену на саму годишњицу злочина, Вучић понавља да две земље треба зрело да се окрену ка будућности и превазиђу ову ситуацију.

Напомиње и да је 11. јула, након што је, како каже, у добрим намерама дошао у Поточаре, а затим доживио напад, лично могао потпуно другачије реаговати, али је мишљења да као председник Владе Србије једноставно није имао права на то, те да тај догађај неће нарушити односе две државе.

* Шта би добро састанак руководства Србије и чланова Председништва БиХ, ако буде одржан, могао донети, односно, какве би политичке последице могле бити уколико Вам се Изетбеговић не одазове?

- Пре свега, не желим веровати у такав исход… Напротив, сасвим сам сигуран да ћемо се сви окупити. Немам уопште сумње у то. Јер, овај састанак је јако важан за Србију и за БиХ, а ми једино зрелим политичким разговором и дијалогом који нам следи можемо радити на повећању поверења и бољој будућности за све нас. Све друго, по том питању, било би једноставно потпуно ирационално.

* У овом тренутку, четврти дан након напада на Вас у Поточарима, јавност у БиХ и Србији још не зна ко су нападачи, или налогодавци, и с којим циљем... Како Ви гледате на то?

- Сам тај ужасно тежак догађај за мене је био и веома лош и веома непријатан. Упркос свему томе о чему ви сада говорите, верујем и желим с још више страсти, енергије, упорности и снаге приступати решавању регионалних проблема и окренути нас ка будућности.
Знате, рекао сам, и код нас Срба, као и код Бошњака, највећа је срамота да госта не угостиш на најбољи начин, да не покажеш гостопримство, али ја исто тако мислим да би многи све дали да могу променити сада све то што се догодило.
Такође, ви знате, кампања која је вођена данима пре тог датума, да ли због Резолуције о Сребреници или Насера Орића, око којег смо ми Срби морали много више да се љутимо, сасвим сигурно је допринела једном погрешном ставу и у делу политичке јавности БиХ.
У сваком случају, ми то једноставно морамо превазићи. А, ја сам посебно задовољан што сам видео да велики број Бошњака јако добро разуме моје искрене намере и заиста жали због свега што се догодило.

* Мислите ли да Вашу визију деле сви политички фактори у БиХ? Јер, Ви сте и 11. јула већ поручили да Ваша политика испружене руке, помирења и грађења поверења са Бошњацима нема алтернативе.

- Делили или не делили, ја желим на томе да истрајавам. Дакле, онога дана ја сам могао да реагујем много, много другачије. И мислим да ми нико не би то ни замерао. Али, мој посао није да реагујем лично, нити да се тучем по улицама, већ да водим Владу једне лепе земље и урадим све што могу да живимо у миру, стабилности и да економски напредујемо. Без политичке стабилности, ми не можемо економски напредовати. То је ваљда свима јасно.
Уверен сам да ће сви они који су и интерне политичке проблеме решавали свим овим што се у Сребреници лоше дешавало разумети да немамо другог избора већ да разговарамо и поштујемо једни друге, јер ћемо морати живети једни са другима а не једни поред других. Желим да верујем да ће сви моју поруку да разумеју.

* Колико ће догађаји из Поточара уназадити односе два народа, две државе и, на крају, два политичка лидера, који су, чини се, у овом тренутку веома крхки? И да ли ће се будући односи мерити овим 11. јулом, који нико не жели, а не оним који заслужује дужну пажњу и пијетет?

- Никако. Ти односи биће много, много бољи у будућности. Будите сигурни у то.

* Најавили сте да ће Србија градити школу у Сребреници. Када би један, овако значајан пројекат могао да буде реализован?

- Тачно, најавили смо. Али, сада следе разговори с надлежнима у Сребреници. Дакле, о том питању желим посебно да разговарам с Ћамилом Дураковићем, начелником Сребренице, са сребреничким мајкама, али и са свим Србима у Сребреници, свим људима који живе тамо, како бисмо одговорили на њихове потребе. Занима нас шта је то што им је најпотребније и Србија би то да дарује.