Општина Бач располаже са преко 7.500 хектара државне земље од које се кроз закуп убирају значајни приходи. Међутим, агилни председник општине Бач Драган Сташевић има примедбу на то

што су средства строго наменска, могу да се употребе само тако да се врате у пољопривреду и предлаже флексибилнији приступ:

- Апелујем на Министарство пољопривреде и на све који учествују у изради нацрта новог закона о државном земљишту да размотре ограничење да се новац од закупа стриктно троши на пољопривреду. Од укупних прихода од издавања државне земље 40 одсто остаје локалној самоуправи, док преостало иде у покрајинске и републичке фондове. Не желимо, наравно, да то трошимо ни на плате, репрезентацију или нешто слично, али општина као што је Бач, губи становништво из године у годину, а нема услова да подигне стандард у селима. Зато тражимо од надлежних институција, пре свега републичких, да разумеју нашу потребу да се другачије располаже овим средствима. Цео наш буyет је око 560 милиона динара, а приход од издавања државне земље је 150 до 170 милиона динара. Не видимо да је рационално да сав тај новац потрошимо само на уређење атарских путева и стимулацију пољопривредне производње, уз сва ограничења која добијамо од Управе за земљиште, која су често веома ригидна и не препознају потребе малих средина као што је општина Бач.

* Као и лане, и ове године Општина Бач улаже доста у одржавање атарских путева?

- То су путеви које омогућавамо нашим пољопривредницима да лакше приђу својим њивама и раде без обзира на временске прилике. Ми смо прошле године, мислим на нову локалну самоуправу, коалицију Српске Напредне Странке, као стожер са партнерима ЛСВ-ом и СПС-ом, успели да са неким малим корекцијама у тендерима, битно смањимо цену и омогућимо већем броју фирми да учествују у изградњи атарских путева. Делује нереално, али постигли смо цену дужног метра атарског пута 36 одсто нижу него када је те послове додељивала претходна гарнитура на власти. Кад додамо да је прошле године радове изводила и овдашња фирма „Слованпрогрес” из Селече, онда је задовољство још веће.

* Предато је на употребу пет километара атарских путева, а већ је истакнута јавна набавка вредна 34 милиона динара за исти посао ове године. Како одређујете у ком атару ће се радити?

- Рачунамо да ће ове године моћи да се уреди нових шест километара и гледамо да свака Месна заједница буде једнако заступљена, процењујемо шта су стварни приоритети и предност дајемо атарима где више малих произвођача има поседе, а не тамо где постоји табла неког великог поседника, па да њему правимо сада атарски пут. О томе водимо рачуна и надам се да ћемо и ове године добити квалитетне понуде и добру цену, а изградња ће кренути чим се заврши поступак јавне набавке.

* Да су законска решења другачија, где би се још могао преусмерити новац од закупа државне земље?

- Ми, као локална самоуправа нисмо та средства могли да користимо за снабдевање енергентима, за стипендије и друге потребе. Наравно, придржавали смо се слова закона, формирали смо Фонд за развој пољопривреде и кроз тај фонд давали субвенције, стимулисали ситне пољопривреднике, са поседом до пет хектара, а таквих је 75 одсто од преко 2.000 газдинстава у општини. Иако стално причамо да желимо да задржимо младе на селу и да нам села не одумиру, ми морамо давати прилику младима, стимуланс, да имају воље да остану на селу. Зато апелујем да се 50 одсто средстава обавезно враћа пољопривреди, али да се преостали новац од закупа државне земље препусти локалним самоуправама да улажу у рурални развој. Ми немамо буyет из којег можемо да финансирамо замену не канализационих, већ водоводних цеви, освежење бунара, да почнемо да изграђујемо канализациону мрежу у селима, у којима је то технички изводљиво, и једина прилика нам је да од тих средстава на легалан начин кроз законом дозвољене могућности можемо обезбедити средства да финансирамо и те насушне потребе наших људи на селу. Нажалост, имамо примере да су нека села су добила спортске хале када су већ остала без деце. Мештанима треба нови водовод, канализација, док још има људи, док још можемо нешто значајно да постигнемо са пољопривредом.

* Осим пољопривреде Бач много полаже на туризам, а нада ли се и инвестицијама друге врсте?

- Имамо изузетне туристичке потенцијале, уређену индустријску зону, и делујемо и у тим правцима. Ипак, пољопривреда остаје наша централна прича.